Raspored CINKA u organizmu: Ukupna količina cunka u organizmu čoveka iznosi 1.400 do 2.400 mg, tj. 2 puta manje od sadržaja gvozđa, 10-15 puta više od sadržaja bakra i 100 puta više od količine mangana. Velika koncentracija cinka nalazi se u hipofizi, pankreasu (naročito u ćelijama), mrežnjači oka, polnim žlezdama, jetri, skeletu, noktima i kostima. Cink se u krvi naročito nalazi u eritrocotoma – do 80%, a unutar ćelija je u mitohondrijama. U koštanom tkivu je sadržano do 20% ukupne količine cinka, pri tom je brzina ugradnje cinka u koštano tkivo veća nego kod kalcijuma, u kostima se cink zadržava mnogo duže nego u mekim tkivima.

Funkcija CINKA u organizmu:

Fermetativna: obrazovanje nukleinskih kiselina, obezbeđivanje deobe, rasta ćelija i regeneracije tkiva, naročito kolagenih vlakana i skeleta. Aktivno deluje na imunitet, obezbeđujući sintezu imunoglobulina. Neophodan je za normalno funkcionisanje: hormona hipofize, koji su odgovorni za rast i razvoj organizma, pankreasa, obezbeđujući aktivnost insulina, semenika i prostate, koji utiču na normalan polni razvoj i seksualnu aktivnost (bez njega sperma ima slabe karakteristike). Ima lipotropno dejstvo, normalizujući razmenu masti povećava intenzitet tazlaganja masti i sprečava masnu degeneraciju jetre. Neophodan je u procesu stvaranja krvi. Održava i poboljšava vid. Predstavlja strukturni element epitelnih ćelija sluzokože, naročito u usnoj duplji, koži, kosi i noktima. Utiče na čulo ukusa i apetit. Neophodan je za normalan razvoj koštanog skeleta i regeneraciju tkiva, normalizuje šećer u krvi, aktivira rad velikog mozga, deluje kao element neophodan imunološkom sistemu, usporava procese starenja. Neophodan je za normalan rast kože, kose i noktiju, za lečenje rana i opekotina. Sprečava opadanje kose i ćelavost, koristi se za lečenje akni. Učestvuje u stvaranju belančevina i nukleinskih kiselina (genetski ćelijski materijal).

Bohemijski značaj CINKA:

Ovaj mikroelement ima važnu biohemijsku ulogu u organizmu. Cink je element molekularne strukture preko 80 poznatih enzima i učestvuje u regulaciji aktivnosti preko 200 enzimskih sistema. Nalazi se u sastavu niza najvažnijih fermenata, hormona i vitamina, tj. praktično obezbeđuje osnovne životne procese u ćelijama, organima i tkivima: stvaranje krvi, regulacija ćelijske deobe, sinteza nukleinskih kiselina ( DNK i RNK), regulacija T-ćelijskog imuniteta, sinteza hranljivih fermenata, sinteza insulina pankreasa, sinteza polnog hormona testosterone, stvaranje belančevina pamćenja u CNS, rast kose i noktiju, Stimulacija procesa regeneracije (zarastanja) kože, formiranje kolagenih vlakana (čvrstoća kože i krvnih sudova), odsido-redukcione reakcije, energetska razmena u ćelijama.

Osobenosti razmene CINKA u zdravom organizmu:

U standradnom dnevnom obroku sadržano je oko 11-13 mg cinka (dnevna potreba je do 15 mg). Pri tom, u probavnom traktu se apsorbuje približno polovina cinka koji unosimo (tj. 5-6 mg). Cink se izbacuje, pre svega, stolicom – do 10 mg, mokraćom – 1,5 mg i znojem – do 2 mg. Kada je preterana žega i usled velikog znojenja, gubitak cinka može da se poveća za 3-5 puta. Žena koja doji preko svog mleka izlučuje do 25% cinka koji unosi u organizam (tj. 2,5 – 3,5 mg). Interesantan je podatak da odojčad može da apsorbuje do 90% cinka iz majčinog mleka, medjutim, s prekidom dojenja apsorbovanje cinka iz veštačkih mlečnih smesa pada na 10-15%. Na taj način, rizik od nastanka oboljenja krvi, poremećaja rasta i polnog sazrevanja je veći kod dece koja se hrane veštačkom hranom. Cink se mnogo bolje apsorbuje iz proizvoda životinjskog, nego biljnog porekla. Radi se o tome da belančevine biljnog porekla sadrže veliku količinu fitinske kiseline i njenih soli dok, istovremeno. belančevine životinjskog porekla ne sadrže tu kiselinu. Fitinska kiselina u tankom crevu može da obrazuje nerastvorljive komplekse s jonima kalcijuma, magnezijuma i cinka, zbog kojih se ti mikroelementi ne apsorbuju. Preterana koločina kalcijuma i fosfora takodje usporava apsorbovanje cinka iz creva.

Osobe koje treba dodatno da unose CINKA su: vegeterijanci, osobe preko 55 godina, deca predškolskog uzrasta koja se neadekvatno hrane, osobe koje boluju od teških hroničnih oboljenja, osobe koje konzumiraju alkohol i narkotike, kod dugotrajnih stresova, osobe koje su nedavno imale hiruršku intervenciju, povrede i opekotine, osobe koje duže uzimaju diuretike, oboleli od hronične dijareje.

SASTAV CINK-a:

Laktat cinka, Skrob, Mikrokristalna celuloza

Preporuke za primenu CINK-a:

U periodu polnog sazrevanja kod dečaka, kod muškog i ženskog steriliteta prouzrokovanog nedostatkom cinka i kod smanjene seksualne aktivnosti, u cilju povećanja imuniteta, naročito kod starijih osoba, u preventivne svrhe, kod kratkovidosti i kod smanjene oštrine vida, kod kožnih oboljenja: drmatitisa, akni ćelavosti i sl., kod poremećaja razmene masti i za sprečavanje masne degeneracije jetre, kod poremećaja balansa šećera u krvi, kod oboljenja gastrointestinalnog trakta, jetre, bubrega, kod žena u klimakteričnom period, za normalizaciju telesne težine.

Doziranje CINK-a:

2 tablete dnevno, rastopiti u ustima (izdrobiti ili žvakati).

Pakovanje: 60 tableta po 1000 mg.

Za dodatne informacije o ovom proizvodu, kao i o načinu njegovog poručivanja popunite sledeću formu: